• AUTOELEKTRONIKA
  • KADA JE POTREBNA AUTODIJAGNOSTIKA ?
  • ŠTA AUTODIJAGNOSTIKA REŠAVA I DA LI JE SIGURNA ?

Sva novija vozila sadrže u sebi odredjeni broj elektronskih sistema kao što su: elektronska kontrola motora, ABS, AirBag, itd. Svaki od ovih sistema sadrži odredjeni broj takozvanih funkcionalnih grupa koje su funkcionalno povezane. Svaka funkcionalna grupa se sastoji od nekoliko komponenti kao što su: prekidači, senzori, kablovi, itd. Na osnovu ove strukture, prvi dijagnostički korak bi bio identifikacija neispravnog elektronskog sistema, sledeći korak bi bio otkrivanje neispravne funkcionalne grupe u tom sistemu i na kraju lokalizacija i popravak neispravne komponente u toj grupi.

Npr. Kolo senzora temperature rashladne tečnosti predstavlja jednu funkcionalnu grupu. Ona se sastoji od senzora, kablova, kontrolne jedinice i softvera u kontrolnoj jedinici.

Svaki proizvodjač vozila ima razvijenu proceduru dijagnostikovanja kvara na elektronskim sistemima u svojim vozilima. U tim uputstvima su detaljno opisani koraci otkrivanja kvarova i njihovih otklanjanja.

U Bosch Car Service BOOM electronic posedujemo sva potrebna tehnička uputsva i diagnostičke protokole za Vaše vozilo.

On-Board Diagnostic (OBD) sistemi su prisutni u najvećem broju današnjih automobila i lakih kamiona na putevima. U toku '70 i ranih '80, proizvodjači automobila su počeli da koriste elektroniku da kontrolišu funkcije motora i otkrivaju probleme u njegovom radu. To je radjeno iz potrebe da zadovolje standarde EPA (Environmental Protection Agency - Agencija za zaštitu životne sredine) u pogledu izduvnih gasova. Tokom godina OBD sistemi su postajali sve više i više složeniji. OBD-II standard koji se pojavio sredinom '90 obezbedio je skoro celokupnu kontrolu motora, a takodje i nekih delova šasije, karoserije i dodatnih uredjaja.

U početku je postojalo malo standarda pa je svaki proizvodjač imao sopstveni sistem i signale. 1988 SAE (Society of Automotive Engineers - Udruženje Automobilskih Inženjera) je donelo standard o priključcima i dijagnostičkim signalima. EPA je prihvatila većinu tih standarda. OBD-II je proširen skup tih standarda i postupaka razvijenih od strane SAE i usvojenih od strane EPA za primenu od 1. januara 1996 u USA (United States of America - Sjedinjene Američke Države).

Sva vozila prodata u USA su morala imati OBD-II sisteme od 1. januara 1996. Neki proizvodjači su počeli da primenjuju OBD-II sisteme i od 1994 ali može biti da oni nisu 100% kompatibilni sa OBD-II standardom.

Vozila pre OBD-II standarda su koristila različite pozicije za postavljanje dijagnostičkog konektora. Sva vozila koja odgovaraju OBD-II standardu moraju imati OBD konektor u putničkoj kabini pristupačan sa vozačevog sedišta. Najčešće se nalazi ispod instrument table ili pepeljara. Konektor je OBD J1962.

U Evropi je nastao novi standard poznat kao EOBD koji obavezuje sve proizvodjače koji nastupaju na trzište Evrope da ga koriste od 1. januara 2001. kod automobila koji koriste benzin kao pogonsko sredstvo, a od 1. januara 2005. i za sva vozila koja koriste dizel kao pogonsko sredstvo.

Ukoliko elektronski sistem u vozilu poseduje sposobnost da se samodijagnostikuje, OBD-II signali se koriste prilikom paljenja indikatora "Check Engine" na instrument tabli da bi se otkrili problemi koji su doveli do njenog paljenja. Na osnovu ovih signala se brže i sigurnije može utvrditi koji je deo u kvaru. Takodje pomoću ovih signala možemo proveriti i trenutno stanje automobila.

Proizvodjači "Check Engine" indikator na instrument tabli nazivaju i MIL (Malfunction Indicator Light - Svetlo Indikatora Kvara). Ovaj indikator može ukazivati na više vrsta kvarova.

Povremeno paljenje ukazuje na trenutne kvarove koji se javljaju u vožnji. Ukoliko indikator konstantno svetli, to ukazuje na neki ozbiljniji kvar koji je stalno prisutan. Tada je potrebno popraviti kvar i resetovati MIL indikator. To se obavlja u servisima koji poseduju odgovarajuću opremu.

Kompjuter u vozilu ima mogućnost da zapamti trenutne vrednosti stanja senzora i aktuatora u trenutki paljenja MIL indikatora. Na taj način omogućuje uvid u stanje koje je izazvalo paljenje indikatora pomoću specijalne dijagnostičke opreme. Ti podaci se zovu "freeze frame".

Ukoliko se kvar koji je izazvao paljenje indikatora ne pojavi ponovo u toku tri korišćenja vozila, dolazi do gašenja MIL indikatora. Posle 40 ciklusa zagrevanja (promena temperature motora od hladne - ispod 49

Automobil Vas sam obaveštava da je došlo do nekog kvara u vozilu pomoću MIL lampice.

Ovo je univerzalan deo na svim vozila, u pitanju je jedna lampica koja se obično nalazi na instrument tabli i koja Vas obaveštava da je došlo vreme za servis vozila. Ona se pali ako nastane problem kontrole motora, antiblokirajućeg sistema, vazdušnog jastuka i sl. U zavisnosti od problema lampica može da neprekidno svetli ili da trepće. Za ovu lampicu je karakteristika da se gasi isključivo posle otklanjanja kvara na vozilu. Ova lampica je kao stvorena za Vaš automobil, jer se ona praktično brine o stanju Vašeg automobila i prilikom njenog paljenja ne treba je ignorisati, jer Vas ona obaveštava da sa Vašim automobilom nešto nije u redu. Prilikom njenog paljenja vi ne možete pretpostaviti o kakvom se kvaru radi, automobil se mora dovesti u servis kako bi se automobil proverio pomoću dijagnostičke opreme. Dijagnostička oprema komunicira sa vozilom i tada automobil saopštava koji je kvar nastao.

Pomoću autodijagnostike se praktično može rešiti svaki problem koji je nastao na vašem automobilu, s obzirom da kompjuter u vozilu neprekidno reguliše i podešava karakteristike i performanse Vašeg vozila.

Dijagnostička oprema omogućava najsigurniju proveru i podešavanje Vašeg automobila, često se hauba automobila ni ne otvori, a dijagnostički uređaj saopšti koji je kvar nastao.Dijagnostičkim uređajem moguće je pristupiti i dodatno podesiti pojedine sklopove na vozilu.

Današnje servisiranje i održavanje vozila je neostvarljivo bez adekvatne opreme.


Želite da saznate više o tehnologiji ili proizvodima...

mi imamo pravo rešenje za Vas.